Poreklom je iz severozapadnog dela Himalaja. Gaji se u mnogim sortama. Raste i kao samonikla biljka ali njeni plodovi u sirovom stanju nisu jestivi.
Višnja (Prunus cerasus ) iz familije Rosaceae je koštičava drvenasta vrsta čiji se naziv koristi i za njene plodove koji se koriste u ljudskoj ishrani kao voće. U Jugoistočnoj Srbiji je poznato selo Oblačina gde se gaji posebna sorta tkz. Oblačinska višnja.
Trešnja (Prunus avium ) je koštičava listopadna vrsta drveta iz familije Rosaceae. Veštačkom selekcijom i oplemenjivanjem je stvoren veliki broj sorti koje su vrlo česte voćarske kulture u celoj Svetu.
Jagoda je biljka severne Zemljine polulopte. Od jagode se pravi džem, slatko, sok, žele, sladoled, kolači, pa i vino. Ipak je najslađa sveža!
Salata je jednogodišnja biljka, poreklom iz Azije. Listovi se koriste kao salata u svežem stanju.
Salata sadrži kalijum, kalcijum, fosfor, gvožđe, vitamin C i karotin. Spoljni listovi su hranljiviji od unutrašnjih.
Brokoli je vrsta karfiola. Bogat je mineralima i vitaminima, a sadrži i supstance koje sprečavaju pojavu nekih tumora.
Krastavac je poreklom iz Indije. Najčešće se koristi za salate. U narodnoj medicini upotrebljava se za jačanje organizma i protiv celulita.
Paradajz su počeli da gaje Indijanci u Južnoj Americi 700 godina p.n.e. U Evropu je prenesen kao ukrasni plod u 16. veku.
Paprika je poreklom iz Južne Amerike. Ljuta paprika, u maloj količini, pojačava apetit a u većoj je škodljiva.
Dinja nam je došla iz Male Azije. Njen prijatan sladak ukus osvežava nas u vrelim letnjim danima.
Karfiol je izvor minerala i vitamina C. Pomaže u snižavanju holesterola u krvi.
Prokelj je posebna vrsta kelja. Koristi se u salati, čorbi i varivima. Veoma je važno povrće za odbranu od kancera.
1
2
3
4